Alogia – Iznad Vremena

Gde reci gube snagu, nestaju,

Pocinje muzika.

Oblik mi novi daje, zove me,

Bezim od stvarnosti…

Otvaram svetove,

Nose me ruke novih zanosa,

Vode me iznad vremena…

Gde se dodiruju san I java,

Iznad pocetka I kraja.

Poruke, misli, cudna magija.

Vizija izranja.

Note se redjaju, igra mastanja,

Mozaik genija.

Osecam vekove, tako daleke,

I tako poznate…

Postajem deo beskraja…

Gde se dodiruju san I java,

Iznad pocetka I kraja.